O nama
Naša misija
Privredno društvo EKO UNIJA SN Beograd osnovano je u martu 2012. godine kako bi se na profesiоnalan, inovativan i društveno koristan način bavili sakupljanjem i reciklažom neopasnog otpada i time značajno uticali na podizanje svesti pravnih i fizičkih lica o važnosti zaštite životne sredine.
Osnovna delatnost EKO UNIJA SN Beograd jе prikupljanje, obrada (sortiranje, sečenje, baliranje) i trgovina neopasnog otpada svih vrsta i kategorija: metal, papir/karton, plastika, drvo, staklo, EE otpad.
Eko Unija SN svoju delatnost od 2017. godine proširuje i osim sakupljanja, počinje da se bavi demontažom i rušenjem postrojenja i opreme, sa obavljanjem dalje pripreme materijala za proces reciklaže.
Od 2021. godine Eko Unija SN u okviru svog poslovnog sistema pruža mogućnost obezbeđivanja preuzimanja i zbrinjavanja elektronskog i električnog otpada svih vrsta i kategorija.
Eko Unija SN poseduje sve tehničke i organizacione uslove za prikupljanje, transport, obradu i skladištenje neopasnog otpada, uz poštovanje svih zakonskih propisa i normi, a u skladu sa evropskim standardima.
Glavna snaga privrednog društva Eko Unija SN je tim visoko kvalifikovanih profesionalaca, koji pokrivaju sve terenske operacije, trgovinu, nabavku, prodaju, logistiku, marketing i finansije.
Za poslove sakupljanja, transporta i skladištenja neopasnog otpada Eko Unija SN poseduje logistički centar sa savremenu tehničku mehanizaciju – vozni park opremljen specijalnim i namenskim vozilima, prateću opremu: prese, kontejnere, korpe, kaveze, mašine za sečenje gvožđa, bagere opremljene za pripremu materijala za sakupljanje (sa makazama) kao i sve neophodne dozvole i sertifikate za vršenje navedenih delatnosti.
U pogledu tehničko-tehnološke opremljenosti Eko Unija SN prati trend primene najsavremenije opreme, neophodne za što kvalitetnije obavljanje ove delatnosti.
Naša vizija
Eko Unija SN je relativno mlado privredno društvo, koje se prvenstveno bavi sakupljanjem i reciklažom neopasnog otpada. Ova grana privrede je u razvoju i podložna je naglim promenama i domino efektima.
Nažalost , otpad je poslednji u ekonomskom lancu, i sve što se dešava u privredi u opštem smislu, odražava se i na reciklažnu industriju u većem obimu, nego što je javnost upoznata sa tim. Količine otpada koje su postojeće i koje su regulisane zakonskim odredbama se odnose samo na otpad koji potiče iz privrede, tj. industrijski i komercijalni otpad, i te količine postaju nedovoljne da se upotpune svi reciklažni kapaciteti u Srbiji. Velika većina sekundarnih sirovina završava i dalje na deponijama iz razloga nerazvijenog sistema sakupljanja sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada.
Sistem nije dovoljno razvijen prevashodno u delu sakupljanja sekundarnih sirovina. Ovo je posledica što se velike količine sekundarnih sirovina nalaze upravo u komunalnom otpadu. Izvori sakupljanja iz ove vrste otpada su dosta manji u poređenju sa ostalim izvorima. Smatramo da postojeći sistem može i mora biti unapređen upravo u ovom pravcu i to definisanjem saradnje sa javno komunalnim preduzećima i formiranjem jakih parterstava između privatnog i javnog sektora koji će moći da se međusobno upotpunjuje. Eko Unija je posvećena ovoj ideji i smatramo da je to naš budući strateški pravac na kojem smo preduzeli prve korake.
Država je definisala odgovornost svih pravnih lica koji su u obavezi da sve sekundarne sirovine odvoje i predaju licenciranim firmama za sakupljanje otpada, koji se dalje tretira i konačno reciklira. Na žalost deo otpada koji nastaje u domovima građana, tj. komunalni otpad nije obuhvaćen ovakvom obavezom. Rad na uspostavljanju sistema odvajanja sekundarnih sirovina iz komunalnog otpada se u prethodnom periodu sveo na sporadične pokušaje uspostavljanja sistema odvajanja po domaćinstvima ili na javnim površinama koji su na žalost dali minimalne efekte prevashodno iz razloga što nije postojala regulatorna podrška od strane same države, ali i iz razloga što su sami projekti pravljeni ad-hok i sa ciljem pokazne vežbe i opravdavanja kako su naplaćena sredstva od zagađivača navodno pravilno iskorišćena. Znači nismo imali održivost ni jednog postavljenog sitema iz navedenih razloga. Sve svodimo na marketinške trikove pojedinih operatera sistema upravljanja otpadom i njihovih klijenata-zagađivača koji su na razne improvizovane načine postavljali šarene kante po uglovima ulica ili rastezali sajle preko vodenih površina kako bi hvatala platične flaše koje tu plutaju bez da se iko pita: „A zašto je uopšte potrebno da se flaša vadi iz reke ako već 7 godina ulažemo u sistem sakupljanja istih tih flaša?“.
Eko Unija SN je napravila prve korake u uspostavjlanju javno-privatnih partnerstava, i naišla na pozitivne odgovore i partnere koji gledaju u istom pravcu , i misle dugoročno na razvoju i poboljšanju uslova života naših sugrađana , koji podrazumeva i zaštitu životne sredine u kojoj živimo.
Svi imamo kolektivnu odgovornost prema svom okruženju, prema svojim sugrađanima, prijateljima i porodici, da živimo, radimo i stvaramo u zdravom okruženju. Ne treba da čekamo da nam „komšije“ jave da je potrebno da sredimo sopstveno dvorište. Sredićemo ga sami, sopstvenom voljom i trudom, jer je naše i jedino to je održivo i ispravno.
S Poštovanjem
Aleksandar Milović